IN MEMORIAM NAŠOJ MIRI

Pokušavam ceo dan da napišem neku reč kojom bih se oprostio od tebe, ali ne uspevam, jer ne mogu da prihvatim da te više nema.

Sve što bih želeo da kažem, zastaje negde u grlu, spotakne se na suzu. Jer, kako se oprostiti od nekog, ko je bio duša Maga?
Značila si toplinu, mir i onu pravu, ljudsku dobrotu, koja ne traži ništa zauzvrat. Zato je danas teže nego ikada. Mag su mi već oduzimali, ali nikada ovako teško, ovako bolno kao danas. Tvojim odlaskom, zauvek odlazi i deo Maga. Deo mene, deo naše istorije, deo onog MAG-a koji si nosila u srcu.
U svemu što si radila, bila si dostojanstvena, skromna, poštovala svakog i bila poštovana. Znala si da zastaneš, da saslušaš, da utešiš i da razumeš. Zato danas, dok se tiho gase svetla u redakciji i treperi onaj znak “MAG” na zidu, kao da i on zna da si otišla.
Ali ostavila si sebe svuda. U nama. Hvala ti za dobrotu bez rezerve, za vedrinu kad je bilo najteže, za snagu kojom si učila sve nas da život ima smisla dokle god umeš da voliš. Pokušavam da verujem da si sada negde gde nema bola, ni umora, samo mir. I nebo... Neki drugi etar, na kom si ti kao i u Magu, najsjajnija zvezda.
U ime svih kolega i porodice RTV MAG, želimo tvojoj porodici, sinu, ćerki i suprugu, snagu da izdrže. Dugujemo im večnu zahvalnost što su delili s tobom godine, koje su i nama bile dar. Tvoje ime ostaće urezano u temelje RTV MAG, jer dobri ljudi su uvek tu, večno prisutni.
A tebi, Miro, večni spokoj i nebo kakvo zaslužuješ, puno svetlosti, kao što si i ti svetlost bila svima nama.
Hvala ti, Miro, za sve.
Tvoj MAG te voli. Zauvek.
Miroslav Paunović i kolektiv RTV MAG