GOREO JE STARI MLIN, A SA NJIM I NAŠA SRAMOTA

Vatrogasci su stigli na vreme i sprečili još veću katastrofu, ali požar je ogolio staru istinu, godinama gledamo kako simbol Obrenovca propada, čekajući vatru da nas na to podseti.

Stari mlin, zgrada ponosa čitavog Obrenovca, danas je gorela u vatrenoj stihiji. Kao da je gorelo i ono malo pažnje koju ovaj grad još dobija. Kao da nas je snašlo upravo ono kroz šta već dugo prolazimo kao grad, čekamo da nešto plane, da se nešto sruši, otpadne, popuca i propadne, pa da se tek tada neko seti da ovde postoji i istorija i grad i ljudi.

Vatrogasci su stigli na vreme. Oni, izgleda, jedini uvek stignu na vreme. Dok drugi godinama kasne sa brigom, zaštitom, planom i odgovornošću. Ti drugi, oni dolaze posle, kad vec poplavi, kad nestane, da saniraju ono što je ovdašnjom nebrigom odavno pripremano za nesreću.

Uzrok požara za sada nije poznat. Kao što nije poznato zašto ovako važna zgrada stoji napuštena, nezaštićena? Dobićemo odgovore uskoro. Sigurno. "Stručnjaci" će sve objasniti, a narod će klimati. Klimoglavi smo mi već duže vreme.
Ima mnogo nas koje ovakvi požari posebno bole, a kada ti vatre progutaju jedno od poslednjih sećanja na stari Obrenovac, to boli duplo.

I sad svi gledamo u vatru, zabrinuti, potreseni, nemoćni. A trebalo je mnogo ranije gledati u zidove koji propadaju, u krov koji stari, u prostor koji vapi za zaštitom. Nije tragedija samo kad nešto izgori. Tragedija je i kad godinama dopuštamo da nešto tako važno polako nestaje pred našim očima.

Da se ne zaboravi, ovde je nekada bio Stari mlin, objekat vezan za porodicu Simović, utemeljivača mlinarsko-strugarske industrije u Obrenovcu. Nema više Simovića. Oni su brinuli. O poslu, gradu, ljudima. Posle Drugog svetskog rata imovina porodice je konfiskovana. Nepravedno, kažu istoričari. Nadam se da će ponovo ići neka konfiskacija u vremenu koje dolazi. Ovaj put pravedna.

Pogledajte prilog

Vatrena stihija progutala jedan od najstarijih objekata u Obrenovcu